ДВ, ИРЛ из села Српски Бабуш, Општина Урошевас, који од 1999. станује у Нишу, сазнао је 2011. да је његова земљишна парцела у Српском Бабушу уписана у катастар на име извесног ЗС. Тада већ чувени Назим Блаца, осуђен за убиство 2013, фалсивиковао је пуномоћје оца ДВ-а, који је преминуо 1994. Пуномоћје је било оверено у суду у Липљану 2007. Неколико српских породица оштећено је на овај начин и 25 хектара земље је уписано на трећа лица. ДВ се, заједно са осталим оштећеним породицама обратио косовској полицији, али ни након годину дана нису добили никакву информацију о случају. 2013. године ДВ је сазнао за Канцеларију за правну помоћ, којој се одмах обратио. Правни саветник који је примио случај поднео је утемељену тужбу против Назима Блаце, првооптуженог, и ЗС-а, другооптуженог, са правним захтевом да се поништи пуномоћје и купопродајну уговор. Тужба је такође садржала и захтев за привремену меру, због које је суд дао случају приоритет и привремена мера којом се онемогућава даља бесправна продаја имовине донета је без рочишта 30. маја 2014.
Назим Блаца, који је у то време служио казну у затвору у Дубрави, био је спроведен само на прво роћиште и то уз посебне сигурносне мере, а 2016. пуштен је из затвора под неразјашњеним околностима и губи му се сваки траг. Судије у Урошевцу су косовској полицији издале налог за потеру, хапшење и спровођење на суд, али нису успели да га пронађу. На захтев правног саветника, оптужени је био позван преко званичне судске табле и 29. јуна 2016. званичном одлуком суда, пуномоћје и купопродајни уговор су проглашени неважећим.
Нажалост, Основни суд у Урошевцу упутио је Канцеларији за правну помоћ жалбу другооптуженог ЗС. Случај ће бити прослеђен Апелационом суду у Приштини.
Случај ДГ
Бесправна окупација имовине
Призрен
ДГ је расељено лице, који је до 1999. живео и радио у школи у Призрену. Након његовог напуштања Призрена из безбедносних ралога 1999, стан који је добио од школе бесправно је заузео његов колега албанске националности. ДГ је поднео захтев за повраћај имовине Дирекцији за стамбена и имовинска питања (ХДП). Комисија ХДП је 2006. Донела одлуку да се стан врати у посед ДГ-а и случај упутила надлежном суду. Међутим, ХДП је одбила да поступи по захтеву, а ДГ је поднео тужбу Општинском суду у Призрену 2008.
Општински суд је 2009. године донео одлуку да се стан врати у посед ДГ-а, а узрупатор да буде исељен, међутим узурпатор је уложио жалбу на ову одлуку. Апелациони суд је 2011. потврдио пресуду Општинског суда. Узурпатор није до 2012. поступио по наређену Општинског суда и одбијао је да се исели, па је ДГ иницирао потупак за извршење код Општинског суда у Призерну. У току тог потупка, адвокат из Призрена који је заступао ДГ обавестио га је да не може више да га заступа. Након тога, ДГ није могао да нађе правног заступника који би га заступао у овом случају, све док није сазнао за Пројекта правне помоћи и истом се обратио. Од како је Канцеларија за правну помоћ преузела случај, одржано је више рочишта, након којих је суд изашао на лице места како би се извршила принудна евикција узурпатора, а ДГ био уведен у стан.
Школа у којој је радио ДГ, а у којој је узурпатор још увек засполен, поднела је тужбу суду у Призену да се поништи уговор по коме је ДГ откупио стан од школе иако је у првом поступку донета пресуда у корист ДГ-а.
Slučaj AK
Nezakonito zauzimanje nepokretnosti
AK je direktor agencije za nekretnine na KiM albanske nacionalnosti protiv koga se od 1999. vodi veći broj postupaka, kako zbog nezakonitog zauzimanja imovine, tako i drugih kriminalnih radnji kao što su falsifikovanje dokumenata, prevara i dr. Za njega se sumnja da je povezan sa kriminalnim grupama u regionu, a nalazi se i pod lupom EULEX-a zbog postojanja sumnje u njegovu povezanost sa kriminalnim grupama u regionu i šire. Među brojnim oštećenima su i VM, VI i VI, lica raseljena sa Kosova i Metohije 1999. i zakonski vlasnici zemljišta koje se nalazi u blizini regionalnog puta koji spaja taj grad sa Peći.
AK je, iskoristivši odlazak oštećenih lica sa KiM, koji su 1999.godine bili prinuđeni da iz bezbednosnih razloga napuste to područje, zauzeo njihovu nepokretnu imovinu, koja se nalazi pored glavne saobraćajnice na ulazu u Peć. AK je porušio kuću i pomoćne objekte koji su se nalazili na parceli, a zatim je tu izgradio put. Oštećeni su protiv AK podneli krivičnu prijavu EULEX-u, a zatim je ta prijava prosleđena tužilaštvu na dalji postupak. Nakon podnošenja krivične prijave, oštećeni su se obratili Kancelariji za pravnu pomoć, koja je predmet preuzela. Tokom postupka, okrivljeni je negirao krivicu tvrdeći da imovinu nije zauzeo bespravno, već da je imao saglasnost oštećenih, kao i da je sa njima postigao usmeni dogovor o ulaganju u nepokretnost, a da će Ugovor o prodaji nepokretnosti naknadno zaključiti. Okrivljeni je čak i neformalno zahtevao od oštećenih da mu isplate naknadu štete koju je navodno pretrpeo ulagajući u njihovu nepokretnost. Na suđenju, između ostalog, saslušan je AK, ispitani su oštečeni, kao i svedok RM, jedan od najbližih saradnika AK. Tokom procesa, okrivljeni se na sudu pojavljivao u pratnji saradnika i naoružanog obezbeđenja, a oštećenima je, preko svojih saradnika upućivao ozbiljne pretnje, čak i smrću. U strahu, oštećeni i njihov zastupnik su se više puta obraćali policiji za zaštitu prilikom dolaska i dolaska sa pretresa. Odobrena mera obezbeđenja podrazumevala je da oštećeni pre pretresa dođu u policijsku stanicu, koja se nalazi neposredno pored zgrade suda, a onda u pratnji jednog ili dva služebinka peške odu na pretres.
Sud je okrivljenog oglasio krivim za nezakonito zauzimanje imovine i izrekao mu uslovu osudu. Pored tog, sud je okrivljenog obavezao da u roku od 15 dana naposti nepokretnost oštećenih, u suprotnom, uslovna osuda biće zamenjena zatvorskom kaznom.